trstenik na moravi, tka camaca
previous arrow
next arrow
Slider
  • virtuelne_ture

  • Trstenik
    15°
    Cloudy
  • logo_opstina_trsteniklogo_narodni_univerzitet
  • logo_ispis

  • октобар 2018
    понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља
    октобар 1, 2018 октобар 2, 2018 октобар 3, 2018 октобар 4, 2018 октобар 5, 2018 октобар 6, 2018 октобар 7, 2018
    октобар 8, 2018 октобар 9, 2018 октобар 10, 2018 октобар 11, 2018 октобар 12, 2018 октобар 13, 2018 октобар 14, 2018
    октобар 15, 2018 октобар 16, 2018 октобар 17, 2018 октобар 18, 2018

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism
    октобар 19, 2018

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism
    октобар 20, 2018

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism

    Сајам лова, риболова, туризма и старих заната/The Fair of Hunting, Fishing and Rural Tourism
    октобар 21, 2018
    октобар 22, 2018 октобар 23, 2018 октобар 24, 2018 октобар 25, 2018 октобар 26, 2018 октобар 27, 2018 октобар 28, 2018
    октобар 29, 2018 октобар 30, 2018 октобар 31, 2018 новембар 1, 2018 новембар 2, 2018 новембар 3, 2018 новембар 4, 2018
  • Која манифестација, по Вашем мишљењу, привлачи највише туриста у општину Трстеник?

  • Index > Занимљивости > Приче из Трстеника

    Приче из Трстеника

    Откријте зашто је село Почековина занимљиво страним туристима
    Село Почековина се налази код Трстеника. У самом срцу Србије, око 220 километара од Београда. На први поглед, изгледа као и многа друга моравска села. Равно је, њиве су пуне зрелог поврћа, а на њима од раног јутра до касне вечери раде вредни Почековци и убирају плодове свог рада. Око села вијуга Морава, наопеванија српска река. Воле је, али је се и плаше кад надође вода у пролеће.

    Питате се шта је овде необично и посебно?!morava, pocekovina, vesela fabrika

    Необично је када се из српске престонице на прадедово имање, у село, у Почековину, врати млад момак и крене да обнавља кућу стару 120 година. На годинама необрађиваном земљишту почињу да ничу нови засади воћа. Воће гаји на потпуно природан, органски начин. Тако прави и ракију. Милош Вукчевић, момак који стоји иза ове приче, каже да је то све природа наместила и да је само треба ослушкивати и следити. Специјалитет му је ракија од сувих шљива.
    Када му је једног дана просто дошла идеја куда треба даље да иде његов живот, обрео се у Почековини. Имање на коме је прадеда живео до 1984. године је било запуштено, зарасло у коров, а кућа урушеног крова. Да би пришао кући, прво је морао да засуче рукаве и покоси коров. Осетио је задовољство после напорног дана и изазов да крене даље. Задовољство је било неупоредиво већа у односу на завршен посао у маркетишкој агенцији, чији је власник био док се није одлучио на овакав корак-повратак коренима.
    Величина куће и разноврсност оруђа које је Милош затекао на имању, говорила су о имућности његове породице. Кућа је временом почела да добија свој некадашњи изглед. За кров се довозила ћерамида из суседних села. Док кућа није покривена, спавало се у шатору у дворишту.
    Зидови се обнављају од изворних материјала, блата и плеве. Под је дрвен, ентеријер врло скроман. Природни материјали пружају одличну изолацију, па је лети у кући веома пријатно.

    vesela fabrika. pocekovina
    Милош је обновио кућу на аутентичан начин а подрум преуредио за дегустацију ракије

    Кућа је имала вински подрум и Милошева замисао да то буде сала за дегустацију ракије се полако остварује.
    И питате се како све ово Милош ради потпуно сам? Е, па не ради сам, долазе људи из целог света да му помажу, да волонтирају. Привукао их је његов начин живота у складу са природом, без телевизора, журбе и лоших мисли. Долазе из Русије, Турске, Америке, Бразила, Немачке, Француске и одушевљавају се природом, храном, ракијом. Неки од њих су били и више пута. Уз гитару и песму вечери проводе на Морави и тако пуне батерије за сутрашњи дан. Наш домаћин је и одличан кувар. Спрема им храну у земљаним посудама, испод сача, спава се на „душеку“ од кукурузне шаше а разговори воде под ведрим небом до касно у ноћ. Осим што желе да побегну од стреса, Милошеви гости су и путници који желе да упознају људе, културу и начин живота земаља у које одлазе.

    У котлићима се крчкају рибља чорба и гулаш

    У почетку су мештани Почековине на Милоша и његове госте гледали као на чудаке. А онда су их прихватили и почели да позивају у госте на сеоске богомоље и друге светковине. То је оно што класичан туризам странцу још увек не може да пружи у Србији. Какви су утисци Милошевих гостију погледајте на сајту Весела фабрика.

    Read More
    Откријте зашто је реч вампир је реч српског порекла
    Скоро сви знамо да је једина реч из српског језика, која је прихваћена широм света вампир. Мање је познато како се то десило и одакле је та реч отишла у свет. Прави одговор је село Медвеђа у околини Трстеника.

    Почетком 18. века Медвеђа је била погранично село између Аустрије и Турске у којем су Срби били аустријска погранична милиција. А онда се 1731. и 1732. десио низ догађаја који су привукли пажњу целокупне европске јавности, јер су аустријски доктори у два наврата посетили село због серије чудних догађаја а документи које су они записали су изазвали велико интересовање Европске јавности. Повод да Аустрија пошаље своје најбоље стручњаке у погранични део са Турском, у Медвеђу, је била смрт 17 људи, коју је највероватније изазвала епидемија “црног пришта” односно антракса. То тврде данашњи стручњаци, а ондашњи људи су за узрок смрти окривљивали вампире. Прича не би ни отишла до царске престонице да аустријски епидемиолог Др Мартин Гласер није записао да су тела преминулих и после неколико недеља “у нераспаднутном стању”. Убрзо у трстенички крај стиже група лекара да “расветли случај”. Како су извели прегледе лешева Срба из Медвеђе, аустријски доктори су на више места користили реч вампир (”живи мртвац”) и вампирски. Немачко учено друштво је по хитном поступку заседало поводом ових чудних дешавања а штампа широм Европе се утркивала да преведе и пренесе чувени извештај Visum et perpetum, (у преводу „Виђено и откривено“), за који и данас кажу да је један од најважнијих докумената када је историја вампиризма у питању.

    visum-et-repertum
    Visum et repertum („Виђено и откривено“)

    Нажалост, усмено предање о вампирима и не постоји, будући да је село два пута тешко пострадало током 18. века, па тако потомака аутентичних становника и нема. Изнад Медвеђе, Мијајловца и Рујишника, налази се брдо Караула, где је хајдук Арнаут Павле стражарећи могао да види Мораву од Трстеника скоро до Крушевца. Недалеко је и брдо Вампирлија где су мештани претходних година обрађујући земљу наилазили на остатке људских костију.
    Ко је био Арнаут Павле, шта су аустријски лекари открили и како су вести из Србије пољуљале темељ учене Европе у 18. веку, можете сазнати у Медвеђи, моравском селу код Трстеника.

    Read More
    Винова лоза са Хиландара искалемљена у трстеничком селу Селишту
    Од недавно је винова лоза са Свете Горе, из манастира Хиландар, засађена у порти манастира Љубостиње и цркве Свете Тројице у Трстенику.

    Породица Пантелић из Селишта, у којој се традиција калемљења преноси већ четири генерације, искалемила је лозу из старог хиландарског винограда који потиче из 19. века. Од сићушних резница послатих са Хиландара успело је 49 садница прве класе које су засађене у портама цркава у Расинском округу. За виноградарски крај и вредне људе са овог поднебља доношење и садња ове винове лозе је велики благослав, уједно и част и привилегија. На овај начин ће, како се верује, веза овдашњих верника са Хиландаром и чудотворном лозом Светог Симеона Мироточивог бити још чвршћа.

    manastir ljubostinja, hilandarska loza
    Хиландарска лоза засађена је и у порти манастира Љубостиња

    Чудотворна лоза Светог Симеона Мироточивог је једна од највећих српских и православних светиња. Њој долазе верници из целог света, без обзира на верско опредељење. По предању је још 1208. године, када је Свети Сава одлучуо да у Србију пренесе мошти свога оца Светог Симеона, из његовог гроба никла винова лоза. Као право чудо и изван свих закона природе, лоза је никла са стене и временом је прошла и кроз зид цркве. Лоза Светог Симеона Мороточивог рађа сваке године, не тражећу посебну негу и вековима је утеха за супружнике који имају проблема са зачећем. Бројни су писани трагови о чудотворном дејству ове лозе и њених плодова, а најстарији потиче од једног турског аге из 1585. године. Као знак захвалности Турчин је Хиландару поклонио огромно имање на коме је подигнут манастир Каково, хиландарски метох на полуоствру Атос у Грчкој.

    Read More
    Подвиг Раке Љутовца, првог противавионца у свету
    Када су 1903. године браћа Рајт први пут полетели авионом, исписујући нове странице светске историје, нису ни слутили да управо авион може бити искоришћен у ратне сврхе као изузетно опасно оружје које ће сејати смрт. Када је Радоје Љутовац из села Пољне код Трстеника, ступио у српску војску на почетку Првог светског рата као артиљерац, није ни слутио да ће његово име бити златним словима уписано у анале српске војске, као име човека који је први на свету оборио један непријатељски авион.

    Током септембра 1915. године аустроугарска војска је, у склопу припрема за свеопшти напад на Србију, у неколико наврата бомбардовала Крагујевац, тадашњи центар војне индустрије Србије. У пар дана од непријатељских бомби поред објеката страдао је и велики број цивилног становништва.

    radoje-raka-ljutovac
    Радоје Рака Љутовац, први противавионац на свету који је оборио непријатељски авион

    Дана 30. септембра 1915. године непријатељски војници су извели још један ваздушни напад. Свирана је узбуна. На Метином брду, у околини Крагујевца, на положају је био спреман херој наше приче-Радоје Рака Љутовац. Нанишанио је из турског топа, решен да спасе цивиле које су већ данима косили из ваздуха и …погодио из прве. Непријатељски авион је пао у сред Крагујевца, а заједно са њим горела су и тела погинулих немачких пилота. Након честитања на подвигу, командант је дао коња, на коме је Радоје ођахао у град до места где је горео непријатељски авион. У ставу мирно је одао војничку почаст погинулим војницима. Схвативши да је то војник који је спасао многе животе, грађани су ми честитали и славили га. Радоје је за овај подвиг одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Касније је прешао пут преко Албаније, преживео пробој Солунског фронта и добио још два одличја. Када је после рата скинуо униформу, Радоје Љутовац, први светски противавионац, отворио је трговинску радњу у Трстенику и живео скромно до краја живота. Умро је у 81. години, 25. новембра 1968.године. Датум када је оборио аустроугарски авион, узет је за славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије. Исти 30. септембар је и данас Дан Артиљеријско-ракетних јединица Војске Југославије.

    Године 1938. је у Београду одржана Ревија Војске Краљевине Југославије, највероватније поводом 20-годишњице завршетка Првог светског рата и ослобођења Србије. Као почасни гост Ревији је присуствовао и Радоје Љутовац, о чему сведочи сачувана фотографија.

    radoje-raka-ljutovac
    Радојева супруга је 1976. године поклонила ордење покојног мужа Музеју у Крушевцу, где се и данас чува. Испред Основног суда у Трстенику, који је саграђен на земљишту које је Рака Љутовац поклонио свом граду, налази се његова биста која ће будуће генерације подсећати на несвакидашњи подвиг овог човека. На Метином брду у Крагујевцу постављен је споменик, а касарна у Крагујевцу носи име Радоја Љутовца.

    Read More
    • Контакт:
    • Туристичка организација општине Трстеник
    • 37240 Трстеник, Цара Душана 27
    • тел: +381 37 715 263
    • info@turizamtrstenik.rs, www.turizamtrstenik.rs
    Радно време:
    Понедељак - петак
    7-15 часова
    Пратите нас
    Билтен

    © 2018.Туристичка организација Трстеник. Сва права задржана.