Знаменитости
Добро дошли у Трстеник, град добрих људи и бројних знаменитости
С краја средњег века потичу две задужбине српских принцеза посвећене Пресветој Богородици, две лепотице моравске Србије, манастири Љубостиња и Велуће.
Манастир Љубостиња
Манастир Љубостиња је задужбина кнегиње Милице. Изградња светиње почиње пред сам Косовски бој. Предање каже да је Милица, слутећи несрећу, желела да направи манастир далеко од “очију света“. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице, а сам поглед на ово дело моравске архитектуре, сакривено између брда у долини Љубостињске реке, никог не оставља равнодушним. Богато украшене розете, орнаменти исклесани око прозора и врата са честим мотивом љиљана, као симболом девичанства, чистоте, доприноси утиску да се налазите на месту узвишене лепоте.
Градитељ Љубостиње Раде Боровић, познатији као Раде Неимар, један је од ретких по имену познатих српских средњевековних градитеља. Једна од посебности овог манастира је да су и градитељ Раде и живописац Грк Макарије, потписали своја дела што се може видети у унутрашњости манастирске цркве.
Манастир је грађен од камена пешчара који се смењује са опеком, што је обележје моравске градитељске школе.
Легенда каже да је име Љубостиња настало од речи “љубве“ и “стан“ (место љубави). На овом месту су се, наводно, први пут срели кнез Лазар и кнегиња Милица, која је за успомену на овај догађај, одлучила да овде подигне манастир.
Кроз векове су разни освајачи уништавали фреске тражећи тајне пролазе и скривена блага испод њих. До данашњих дана су остали само фрагменти. Најзанимљивије су ктиторске фреске кнеза Лазара и кнегиње Милице, у природној величини, као и фреске њихових синова, Стефана и Вука. Данашњи иконостас настао је у 19. веку. Првобитни је уништен у борби против Турака.
Када је Лазар Хребељановић страдао на Косову, Милица је преузела бригу о држави и народу, штитила их од Турака, а онда се повукла у скромни монашки живот. У манастиру јој се придружила верна пријатељица деспотица Јелена, у монаштву Јефимија.
Кнегиња и деспотица су неговале лепу реч. У тишини манастирских зидина настала је Похвала кнезу Лазару, извезена на свили за покров кнеза Лазара. Монахињу Јефимију, прву песникињу на европском тлу, опевале су и песме савременика. Обе монахиње су овде умрле и сахрањене: Милица на левој, а Јефимија на десној страни улаза у цркву. Легенда каже да је Милица дала саркофаг који је првобитно себи наменила да се у њој сахрани Јефимија. На саркофагу је уклесан цвет љиљана, симбол који се често приписује Богородици.
Конак кнеза Милоша, грађен у балканско оријенталном стилу тридесетих година 19. века, је један од најлепших манастирских конака у Србији.
На источној страни манастирске порте је подигнута и лепа црквица са иконостасом од плетеног прућа, радом монахиња. Посвећена је Светом Георгију, а подигла га је Дара Тохољ за покој душе рано преминулог сина.
Манастир Велуће
Манастир Велуће се налази у истоименом селу, пет километара јужно од државног пута Крушевац-Краљево, “у сред земље кнеза Лазара“, а на прилазу његовој престоници Крушевцу из правца запада.
Велуће је један од ретких манастира чији се ктитор не зна, али се поуздано зна да је време изградње 1377. и 1378. година, а време осликавања пре 1389. По ктиторској фресци и натпису у наосу се једино може закључити да је манастир изградила жена-деспотица. Новија истраживања и проналазак броката у манастирској порти, доводе ктиторску породицу у везу са високим италијанским племством. По народном предању манастир је подигла Мара, кћи кнеза Лазара и супруга Вука Бранковића, у знак покајања. Било како било, ктиторство Велућа ће још генерацијама остати обавијено велом тајни. Манастир је 1395. године поклоњен руском манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори.
Архитектонски, манастирска црква припада моравској школи и због сличности са Лазарицом у Крушевцу, сматра се да јој је била узор у градњи или да су пак грађене истовремено и то од истих мајстора.
У не тако пространом дворишту смештени су манастирски објекти на изузетно складан начин са обиљем зеленила и цвећа.
У непосредној близини манастира на територији села Велуће и Тоболац налазе се извори минералне воде који су од давнина познати по свом лековитом дејству, па се манастир Велуће често помиње као “изворска грађевина“. Некада се звао Сребрница по оближњој реци, у којој се и дан-данас може наићи на по неког испирача сребра и злата.
Цркве
У трстеничкој општини саграђен је велики број цркава који осим што су део духовне и културне баштине српског народа, су и одредишта верског и културног туризма.
Црква Свете Тројице
Црква Свете Тројице налази се у центру Трстеника. Датира из тзв. златног доба Трстеника. Грађена је од 1898. до 1900. године на месту старије и скромније цркве, после дугогодишње борбе Трстеничана да добију цркву каква има приличи. Прва је црква у Србији саграђена у неоморавском стилу и као таква била је модел градитељима на почетку 20. века. Пројектант је био архитекта Душан Живановић, један од утемељивача националног стила српског градитељства с краја 19. века. Велика је сличност са црквом краља Милутина у Хиландару.
Храм је једнокуполна грађевина са триконхосом у основи. Зидан је од беловодског пешчара, опеке и малтера.
Фасада је украшена по угледу на Лазарицу: слепим аркадама, розетама, монофорама, преплетима. Нарочито је богато украшен западни портал.
У цркви се чувају делови старог иконостаса из 1848. године, док је нови иконостас насликао академски сликар из Новог Сада, Воја Трифуновић, 1929-1930. године. Истичу се иконе Благовести на царским дверима, Богородица са Христом, Тајна вечера, Света Тројица и друге. Скоро сто двадесет година црква је духовни стожер града, нарочито за време бројних ратова када је пружала уточиште становништву.
Непосредно после изградње цркве додат је и звоник, који доминира градом и околином. Са висином од 33 м један је од највиших у Србији.
А како је звоник добио сат који и дан-данас подсећа Трстеничане о тачном времену са све четири стране света?
Занимљива је прича о сату на звонику цркве Свете Тројице. Трстеничанка Ћирка Стаматовић није имала свог порода, па је 1912. године завештала свој дућан граду и цркви за куповину сата за звоник. Исте године је и преминула. Завештање би се убрзо и испунило да није избио Први па Други балкански, па Велики рат, тако да је тестамент ове племените жене стајао заборављен међу судским списима. Петнаест година касније истакнути трстенички трговац се сетио завештања ове добротворке и кренуо у потрагу за документом. Срећом, папир је преживео све ратове и 1927. године црква Свете Тројице је добила нова звона (стара су претопљена за ратне потребе) и велелепни механизам са часовницима на четири стране света.
Најлепша парохијска црква у целој епархији. Јасан доказ побожности малог града Трстеника. Црква им може бити и понос и дика.”- Св. Владика Николај Велимировић
Од недавно је винова лоза са Свете Горе, из манастира Хиландар, засађена у порти манастира Љубостиње и цркве Свете Тројице у Трстенику.
Црква Светог Арханђела Гаврила
Црква Светог Арханђела Гаврила налази се у селу Рибник. По легенди, село Рибник је добило име по богатим рибњацима из којих су се рибом сладили Немањићи, Хребељановићи, Обреновићи и Карађорђевићи. Године 1824. Милош Обреновић је Рибничанима саградио цркву и то је једна од пет Милошевих покајница. Црква Светог Арханђела Гаврила најстарија је очувана црква у општини Трстеник и 1984. године је проглашена за споменик културе и стављена под заштиту.
Црква Свете Петке
Црква Свете Петке се налази на једном од најлепших видиковаца, окружена виноградима, око 2 км од Трстеника. По предању, у њој је вршено богослужење приликом градње манастира Љубостиња. Када су у тешкој дипломатској мисији кнегиња Милица и мудра Јефимија добиле одобрење од турског султана да врате мошти Свете Петке из Једрена у Србију, наводно су мошти почивале неко време у овој цркви. У црквици се налази мали саркофаг у коме су се чували делови моштију Свете Петке. Верује се да је вода која извире на овом месту лековита.
Споменици
Споменик кнегињи Милици
Кнегињу Милицу је српска историја забележила као мудру жену, супругу, мајку, ктиторку, књижевницу и владарку која је преузела вођење српске државе и народа у једном од најтежих тренутака а то је после Косовске битке. Надомак Трстеника Милица је подигла задужбину манастир Љубостињу, из кога је водила државу, а у коме данас почивају њене мошти.
Поводом 610 година од њене смрти, у центру Трстеника је подигнут споменик овој храброј владарки. Споменик је са постаментом висок четири метра. Изливен је у бронзи по замисли др Драгољуба Димитријевића. Инспирација за лик кнегиње Милице је била ктиторска фреска из манастира Љубостиње.
Споменик је подигнут захваљујући донаторским средствима професорке Радмиле Милентијевић, која годинама живи и ради у Америци и помаже свој народ.
Ово монументално дело је свечано откривено 17. јануара 2016. године, а чин освећења је у присуству бројних Трстеничана и уважених гостију обавио српски патријарх господин Иринеј.
Она је више него заслужила да донирам споменик достојан њене величине јер је кнегиња Милица била изузетна особа, супруга, мајка, књижевник и показала се као велики државник.-Професор доктор Радмила Милентијевић
Споменик патријарху Герману у Великој Дренови
Споменик патријарху Герману у Великој Дренови је дело професора Драгољуба Димитријевића и краси плато поред сеоске цркве од 27. марта 2022. године. Споменик је изливен у бронзи, висок је 3 метра и постављен је тако да патријарх „дочекује и благосиља“ вернике на уласку у порту цркве. Споменик је подигнут захваљујући бројним донаторима из Велике Дренове и Трстеника и околине, уз подршку Општине Трстеник.
Споменик Радоју Раки Љутовцу
У центру Трстеника, испред зграде Суда, налази се биста Радоја Раке Љутовца, артиљерца српске војске у Првом светском рату који је забележен у светској историји као први човек који је топом оборио непријатељски авион. Рака Љутовац, родом из села Пољне код Трстеника, је носилац „Карађорђеве звезде“ и „Албанске споменице“. По овом догађају је 30. септембар проглашен за Дан артиљерије Војске Србије, а касарна у Крагујевцу, где се овај догађај одиграо, носи име човека из Пољне.
Споменик палим борцима у Трстенику
Споменик палим борцима се налази у парку код Старог моста, на десној обали реке Западне Мораве недалеко од центра Трстеника. Подсећа на бројне жртве које је трстеничка општине дала у претходним ратовима и НАТО-бомбардовању.
Аутор споменика је Душан Николић, академски вајар из Београда. Споменик је подигнут 1951. године. На три метра високом постаменту је постављена бронзана статуа борца у ставу који позива у бој: у десној руци му је пушка, лева рука је подигнута. Целокупна висина споменика је 5 метара.
Током НАТО агресије на Србију, бомбардован је Стари мост у Трстенику. Том приликом је страдало троје цивила. Након НАТО бомбардовања, са леве и десне стране споменика, дограђена су 2000. године два крила лево и десно од споменика. На овим крилима су урезана имена изгинулих у ратовима 1991-1999. године.
Спомен парк „Наталијина рамонда“
У Трстенику се код Гимназије „Вук Караџић“ налази јединствен парк у Србији у облику препознатљивог цвета који се у Србији носи на реверу поводом 11. новембра, Дана примирја у Великом рату. Овај својеврстан споменик под називом „Наталијина рамонда“ је обележје за 4.700 живота које је трстенички крај дао од 1914. до 1918. године.
Спомен парк Попина
