Историја

Историја-Трстеник кроз векове

Историја Трстеника и околине сеже у далеку прошлост. Подручје трстеничке општине насељено је још у периоду неолита, тачније 6000 година п.н.е. О томе сведоче археолошка налазишта Благотин и Страгари.

На налазишту Благотин пронађени су модели зрна пшенице (величине 7-12 цм) од печене земље који су приношени као дар Богињи плодности у Благотинском светилишту. На полеђини једног од модела зрна пшенице налази се урбанистички план благотинског насеља, за који се претпоставља да је најстарији сачувани урбанистички план на свету.

У доба зачетка античке културе, у пределима око Западне Мораве живело је племе Трибали. Херодот у V веку п.н.е. бележи да кроз трибалску равницу протиче река Ангрос (Западна Морава).

У I  веку н.е. ове просторе освајају Римљани. Долина Западне Мораве и трстеничка сутеска тада добијају велики значај, јер овуда води значајна комуникација између римских провинција. Из римског периода потиче и каструм на месту Стражба, на десној обали реке. Највећи допринос крају Римљани дају у III веку, када је са Апенина донета винова лоза, те виноградарство кроз векове постаје једна од најзначајнијих делатности становништва.

Са леве стране Мораве, изнад трстеничке сутеске византијски цар Јустинијан у 6. веку гради град Грабовац, што сведочи о стратешком значају пута који је водио долином Западне Мораве.

Први писани помен Трстеника налази се у даровној повељи манастиру Раваници, којом кнез Лазар 1381. године својој задужбини поклања метохе Трстеник и Велуће. Из средњовековног периода потичу и манастири Моравске архитектонске школе, Љубостиња и Велуће.

Године 1427. Турци освајају Крушевац и као погранична тврђава према Турској, у трстеничкој сутесци, бива обновљен и проширен град Грабовац, касније у народу прозван Јеринин град. Падом Србије под турску власт 1459. године, Трстеник постаје друмско насеље у коме се налазила посада за обезбеђење турских каравана.

 У извештају аустријског обавештајног официра Митесера који је пропутовао Србијом 1784. детаљно је описан Трстеник као успутна оријентална паланка са 47 турских и 17 хришћанскох кућа, каменом џамијом, два хана и неколико занатских радњи. Налазио се 2 км западно од данашњег града у селу Осаоници, познатијој старијим генерацијама као Старој Чаршији.

По одобрењу Милоша Обреновића, од 1832. До 1838. изграђује се нови Трстеник, на пространој речној тераси Мораве, месту знатно погоднијем за ширење и развој града. Трстеничка чаршија се постепено шири, тако да постаје седиште среза који је обухватао села данашње општине и део општине Врњачка Бања. Центар нове вароши је градски трг са врло живом пијацом, црквом, занатским радњама, механама. Угледни трговци подижу приватне куће у чијем приземљу су биле трговине. Једна од таквих је кућа Петра Катића, трговца и народног посланика из друге половине XIX века.

Аустријски инжењер у служби српске владе Франц Винтер и Никола Пашић, касније председник Владе Краљевине Србије, урадили су први регулациони план Трстеника. Седамдесетих година XIX века Трстеник добија основну школу, поплочан градски трг, а затим пошту, апотеку, банке, парни млин као прво индустријско постројење. Гравитационо подручје града се све више шири, трговина са Левчом и Шумадијом је све живља, тако да изградња моста на Морави постаје неминовност. Године 1899. у Трстенику је завршена градња челичног моста захваљујући пре свега угледном Трстеничанину Васи Анђелковићу и генералу Јовану Белимарковићу, који су се лично залагали код краља Александра Обреновића. Исте године у Трстенику је завршена изградња цркве Св. Тројице, са звоником који је један од највиших у Србији.

На нагли пораст извоза пољопривредних и занатских производа и привредни развој целокупног краја нарочито је утицала изградња железничке пруге Сталаћ-Краљево 1910. године. Тада се Трстеник повезује не само са градовима широм Србије, већ извози своје производе  у Аустрију и друге европске земље.

После првог светског рата патријахална паланка мења свој лик у духу времена. Данашње старо језгро града, делимично очувано, углавном датира из овог периода.

После II светског рата даљи развој иницира оснивање предузећа «Прва Петолетка» које је после прве деценије пословања постало водећа индустрија хидраулике и пнеуматике СФР Југославије и значајно име на светском тржишту.

 Индустријским развојем и досељавањем становништва због потреба запошљавања Трстеник добија изглед модерног индустријског градића са стамбеним зградама и солитерима, тргом, парком, спортским објектима, спортским аеродромом. Околина града је оријентисана на пољопривредну производњу:  повртарство, воћарство и виноградарство и производњу лозно садног материјала, а у сталном успону су винарство и рурални туризам.

Најновији модеран изглед ужи центар града у периоду после 2011. године.