Да ли је Трстеник вински или ракијски?
Ако ових дана пролазите нашим селима, нарочито са леве стране Западне Мораве пажњу привлачи једна честа слика – ракијски казани и група вредних људи око њих, мирис комине и дим из ложишта. Сезона је „печења“ ракије, оне од грожђа, лозе и комовице. Шљива и крушка су углавном већ „испечене“, а касније ће јабука и дуња.
Сви ми добро знамо колико је трстеничко виногорје и какво квалитетно вино праве наши винари. У то се уверимо сваке године на Светог Трифуна, а о томе говоре и бројне награде из земље и иностранства. Али какву ракију праве наши домаћини? Какав је квалитет у односу на вино? Да ли учествују на такмичењима и оцењивањима и какве резултате имају? Да ли је Трстеник вински или ракијски? Да ли нам поред винске треба и ракијска манифестација?
Она слика са почетка текста и ова питања су тражили одговоре…
У традицији нашег краја је од давнина било да домаћин мора да има и одлично вино и одличну ракију. Најчешће су ракије од шљиве и грожђа мада се праве и од осталих воћних врста којима је наш крај веома богат. И сазнали смо да се наши људи појављују на националним и међународним оцењивањима ракије у Србији и да освајају и награде.
Најсвежији пример за то су резултати наших Милутовчана са 19. Међународног оцењивања вина и ракије Опленац фест у Тополи. Оцењивачка комисија коју је предводио проф. др Нинослав Никићевић, је са 17.33 поена и сребраном медаљом оценила вињак, Саше и Николе Додића, а са 17.60 поена и сребром је оцењен и њихов армањак. Раде Додић је за своју лозу са 18.07 поена добио златну медаљу. Њихове ракије су од грожђа, што је и логично јер их превасходно знамо као винаре.
Сигурно постоје једнако добре и квалитетне шљивовице, кајсијеваче, крушковаче, јабуковаче и разни ликери. Нека овај текст буде и охрабрење и изазов осталима да се опробају и да промовишу нашу општину јер Трстенички крај је и вински и ракијски и има много тога лепог и доброг да понуди.
Аутор текста је Раде Додић из Милутовца, а ми честитамо нашим произвођачима и вина и ракија, јер скоро свакодневно стигне по нека медаља за квалитет. Није ни чудо, јер је лозни калем заувек обележио ово поднебље.