Сеоски туризам у доба пандемије „Ковид-19“
Почетак пандемске кризе сеоски туризам је затекао у полусезони и полупослу. Многа домаћинства су имала госте, мада ретко више од пар породица, што је уобичајено за ово доба године. Наступиле су прве две недеље потпуног затварања, али како је кратак период без резервација дошао у време када се иначе ређе путује, у сред једног дела вансезоне, тренутне последице су подношљиве.
Потом је ванредно стање ванредно попунило капацитете већине објеката који су радили, а уз то су стигла и два од три највећа годишња празника, који традиционално пуне сеоска домаћинства. Домаћини који нису примали госте од почетка пандемије, почели су са радом од Првог маја. Ограничено кретање и ограниченост стамбених простора, били су додатни мотив да се потражи апартман или кућа са двориштем у природи и тако проведе бар неколико дана.
Карактеристично за овај период је да су резервације са просечних 2,5 дана за овај период, биле често целонедељне, а било је и резервација смештаја на 30 дана. Како је мерама ванредног стања многима одређан рад од куће, неки су стан заменили вајатом у сеоском окружењу и уз свој рачунар и квалитетан интернет, били од користи својим фирмама.
Овако је некако протекао уводни део кризног периода, где се сеоски туризам ненадано наметнуо као сервисни сектор настеле ситуације, за коју нико не зна колико ће трајати.
Могло би се, ако није прерано, закључити да овакве кризе пре могу бити шанса за сеоски туризам, него ли претња или катаклизма, што ће, нажалост, у неким пословима неминовно бити.
Једна од грана привреде на коју ће највише утицати ова криза је свакако туризам. Сви уговорени аранжмани су отказани, границе су затворене и, бар за сада, тешко се може предвидети када ће се и како туиризам вратити у некадашње токове.
Судећи по прва два месеца пандемије, сеоски туризам ће имати знатно мање последица. Новонастала криза ће, чини се, мање од других сектора утицати на овај мали сегмент туризма. Рурални туризам је свуда у Европи па и код нас резервисан за домаћег госта, тако да мање од других сектора зависи од долазака из иностранства, што га чини имунијим на последице оваквих негативних дешавања.
Сеоски туризам није оптерећен бројним запосленим радницима, закупима, кредитима и каматама, те стога лакше може да стане, а и лакше да се покрене. Мало је ризика и лако се адаптира на промену тражње, што га чини сегментом туризма који ће лакше опстати или ће се лакше повратити у оваквим кризним периодима.
Овај сектор туризма има своја стална инфраструктурна и друга оптерећења која, велики туризам нема, која остају као изазов, како год и кад год да се ово заврши.
аутор текста: Владимир Ивановић, директор Туристичке организације Љиг и оснивач сајта selo.rs.
Овај текст је део иницијативе удружења “Млади за туризам” под називом “Туристичка солидарност” и у потпуности је преузет са сајта: http://mladizaturizam.org.rs/.