Откријте зашто је село Почековина занимљиво страним туристима

Питате се шта је овде необично и посебно?!

Необично је када се из српске престонице на прадедово имање, у село, у Почековину, врати млад момак и крене да обнавља кућу стару 120 година. На годинама необрађиваном земљишту почињу да ничу нови засади воћа. Воће гаји на потпуно природан, органски начин. Тако прави и ракију. Милош Вукчевић, момак који стоји иза ове приче, каже да је то све природа наместила и да је само треба ослушкивати и следити. Специјалитет му је ракија од сувих шљива.
Када му је једног дана просто дошла идеја куда треба даље да иде његов живот, обрео се у Почековини. Имање на коме је прадеда живео до 1984. године је било запуштено, зарасло у коров, а кућа урушеног крова. Да би пришао кући, прво је морао да засуче рукаве и покоси коров. Осетио је задовољство после напорног дана и изазов да крене даље. Задовољство је било неупоредиво већа у односу на завршен посао у маркетишкој агенцији, чији је власник био док се није одлучио на овакав корак-повратак коренима.
Величина куће и разноврсност оруђа које је Милош затекао на имању, говорила су о имућности његове породице. Кућа је временом почела да добија свој некадашњи изглед. За кров се довозила ћерамида из суседних села. Док кућа није покривена, спавало се у шатору у дворишту.
Зидови се обнављају од изворних материјала, блата и плеве. Под је дрвен, ентеријер врло скроман. Природни материјали пружају одличну изолацију, па је лети у кући веома пријатно.

Кућа је имала вински подрум и Милошева замисао да то буде сала за дегустацију ракије се полако остварује.
И питате се како све ово Милош ради потпуно сам? Е, па не ради сам, долазе људи из целог света да му помажу, да волонтирају. Привукао их је његов начин живота у складу са природом, без телевизора, журбе и лоших мисли. Долазе из Русије, Турске, Америке, Бразила, Немачке, Француске и одушевљавају се природом, храном, ракијом. Неки од њих су били и више пута. Уз гитару и песму вечери проводе на Морави и тако пуне батерије за сутрашњи дан. Наш домаћин је и одличан кувар. Спрема им храну у земљаним посудама, испод сача, спава се на „душеку“ од кукурузне шаше а разговори воде под ведрим небом до касно у ноћ. Осим што желе да побегну од стреса, Милошеви гости су и путници који желе да упознају људе, културу и начин живота земаља у које одлазе.

У почетку су мештани Почековине на Милоша и његове госте гледали као на чудаке. А онда су их прихватили и почели да позивају у госте на сеоске богомоље и друге светковине. То је оно што класичан туризам странцу још увек не може да пружи у Србији. Какви су утисци Милошевих гостију погледајте на сајту Весела фабрика.