Get Adobe Flash player

Na_moravi_13

stari_slovenПостоји више легенди које говоре о пореклу назива Трстеника. Има тумачења да су словенска племена која су се ту населила име Трстеник донела из прапостојбине, данашње Моравске, где се и данас могу наћи слични топоними: Трстено, Трстене (значење је „боговито место крај реке обрасло трском, мочварном вегетацијом“). У средњем веку назив трстеник је означавао место засађено трсовима-чокотима винове лозе.
Осим Трстеника, има више насеља чија су имена настала по карактеристичном биљу: Јасиковица, Лозна, Грабовац, Дренова, Брезовица и Бресно Поље.
 
На око 5 км северно од Љубостиње, у селу Доњи Дубич, постоји развалина за коју народно предање каже да је из доба Уроша Немањића, оца Драгутина и Милутина. Око овог града сва поља и шуме били су својина краља и на једном од тих имања родио му се син Милутин. Ово место је касније прозвано Милутовац, а то село и данас постоји под истим именом.
 
По предању село Брезовица је добило име по пространим брезовим шумама ''које су се могле видети само у Русији...''. 
Легенда каже да је кроз село Брезовица пролазио стари каравански пут који је водио преко Жупе за Ниш, и да су пролазећи овуда римски цар Константин и царица Јелена на оближњем извору, Крштена вода, примили хришћанство. 
 
Назив села Богдање такође се везује за Југ Богдана. О овом селу је говорено да је ''Богом дано'' и да ту све успева. 
 
Име Љубостиња је, по предању, настало од речи ''љубве'' и ''стан'' (место љубави). На овом месту су се, наводно, први пут срели кнез Лазар и кнегиња Милица, која је за успомену на овај догађај, одлучила да овде подигне манастир. 
 
На просторима које заузима село Рибник живот је постојао и у периоду млађег неолита. По легенди, читаво поље од сеоске терасе до Мораве било је испуњено рибњацима. Из ових рибњака, рибом су се сладили Немањићи, Хребељановића, Обреновићи и Карађорђевићи. По богатим рибњацима који су се простирали и у доњем и у горњем делу, насеље је добило име.
 
Почековина је једно од најстаријих села трстеничке општине. Уочи Боја на Косову била је значајан духовни центар. И сам кнез ју је често посећивао, а непосредно пред косовски бој Почековина је била прихватилиште за ратнике који су морали да сачекају, причекају, почекају позив за одлазак на Косово.
 
По предању, име села Дубље потиче од великих камених громада-дубова, у чијој је близини настало село. ''Дубљански камен'' из локалног мајдана познат је ван граница Србије.